Настанак и развој дизања тегова

 Једна од основних карактеристика спорта јесте такмичење. Дизање тегова је велика драма где је најважније победити самог себе. Једна је од ретких спортских грана где судија не може прогласити победником некога ко то није заслужио. Слободно судијско уверење је минорног карактера, спортиста је подигао, или није подигао тег изнад главе, а до данас на великим међународним такмичењима није забележен ни један већи инцидент у коме је погрешна судијска одлука била од значајног утицаја на такмичарски пласман.

Килограм је симбол дизања тегова. Неки резултати из прошлости и данас су недостижни. Осамдесетих година XIX века су забележени бројни светски рекорди:

Американац Адам Коркоран је 04.10.1873. године, тег тежине 5,44 кг потискивао десном руком 14000 пута.is1

Канађанин Луис Кир (1863-1912) је 18.01.1892. године, тег тежине 247 кг подигао изнад тла са малим прстом. Успео је да неколико сантиметара од земље подигне са обе руке 862,2 кг, са једном руком 448,6 кг, а са једним прстом 252,3 кг.

Макс Даутиџ је постигао следеће рекорде: за 1 сат је извео 2290 чучњева, за 2 сата 4200 чучњева, за 3 сата 6000 чучњева; са 37,5 кг је извео 300 чучњева, са 50,0 кг 200 чучњева, са 65,0 кг 150 чучњева, са 70 кг 100 чучњева, а са 100 кг 67 чучњева; на једној нози је извео 103 чучња, са 80 кг 39 чучњева на левој нози , а на десној 41 чучањ.

Свет је био збуњен снагом, а стручњаци техником коју је крајем XXвека демонстрирао најјачи Баскијац Иганцио Перурена.

Пред 5000 гледалаца, на подијуму на коме се одржавало Европско првенство у дизању тегова, 01.05.1984. године у Виторији, Игнацио је за 3 минута, три пута левом руком подигао камен тежак 200 кг на раме и после трећег подизања, са теретом на рамену, попео се на такмичарски подијум, руковао са Анатолијом Писаренком и спустио камен. Непосредно пре тога, Перурена је са обе руке подигао камен тежак 260 кг три пута на раме.

Овај баскијац је познат по следећим рекордима: са обе руке је четири пута за пет минута подигао четвороугаони камен изнад главе тежак 285 кг; једном руком је подигао цилиндрични камен тежак 240 кг; за један сат и четрдесет седам минута је цилиндрични камен тежак 200 кг, користећи само једну руку, подизао 60 пута.

Експерти ове спортске гране још увек се нису усагласили где је граница између дизања тегова као “манифестације снаге” и дизања тегова као спорта. Међутим, сви су сагласни да је модерно дизање тегова настало осамдесетих година XИX века и да се може говорити о другом веку историје модерног дизања тегова. Почеци дизања тегова, као савремене спортске гране, налазе се у Аустрији, Русији, Немачкој и Уругвају.Из дизања тегова су настале још две спортске гране: боди билдинг и дисциплине снаге (поwерлифтинг).
С обзиром на то да су ове две спортске гране када су настајале организационо биле слаба, да је постојало више федерација које су организовале такмичења и представљале тај спорт у свету, МОК је бригу о њима препустио Међународној федерацији за дизање тегова, као једној од настаријих спортских федерација и уједно спортској грани из које су настала та два спорта.

Дизање тегова се налази на програму Олимпијских игара од 1896. године. На првим играма, на такмичењу у дизању тегова, учествовало је 8 такмичара из 5 земаља.

is2

Такмичења у дизању тегова нису одржана на Олимпијским играма 1900. године у Паризу, 1908. године у Лондону и 1912. године у Стокхолму. Олимпијске игре нису одржане 1916, 1940. и 1944. године. Такмичење жена у програм Олимпијских игара је укључено од 2000. године у Сиднеју.
Више година се водила дискусија око тога које такмичење треба означити као прво званично Светско првенство. До Олимпијског конгреса у Лос Анђелесу 1984. године, сматрано је да је прво светско првенство у дизању тегова одржано 1922. године у Талину. Међутим, на основу истраживања и на предлог Владана Михајловића, за прво Светско Првенство званично је прихваћено такмичење одржано 1898. године у Бечу, док се данас за прво Светско првенство сматра такмичење одржано у Лондону 1891. године.
Прво европско првенство је одржано 1896. године у Ротердаму. Прво јуниорско светско првенство је организовано 1975. године у Марсељу, а прво светско првенство за жене 1987. године у Дејтона Бичу.

 Дизање тегова у Србији у периоду од 1857. до II светског рата.

Такмичења “ко може више подићи” су веома стара. Половином XIX века почиње организован развој дизања тегова у земљама западне Европе и Русије.

У Србији, у неким грађанским друштвима, у то доба се такмичи у дизању бакрача (бакарни котао) пуног воде и дизању камена. Стеван Тодоровић (1832-1925) је 1857. године основао “Прво Српско друштво за гимнастику и борење” у оквиру кога се развијало вежбање са теговима.

is3

Друштво је 1891. године променило име у Београдско гимнастицко друштво “Соко”, да би се пред I светски рат ујединило са Гимнастичким друштвом “Душан Силни” и добило назив “Савез соколских друштава Душан Силни”.

У Сомбору, 1880. године, Александар Шане Деметровић поставља темеље спорта у том граду. Један од основних спортских реквизита које је користио били су тегови. У периоду од 1894. до 1896. године у Сомбору је боравио др Петар Тадић, велики стручњак за дизање тегова оног времена.
У Суботици, 1880. године, браћа Вермеш (Лајош, Нандор и Бела) у Суботичком спортском друштву развијају дизање тегова.
Владан Ђорђевић (1844-1930) је 1882. године основао “Београдско грађанско друштво за гимнастику и борење” у коме се вежбало и дизање терета. Од команданта београдске тврђаве, Богићевића, набављена су ђулад која су коришћена за вежбање снаге. Најистакнутији вежбачи са теговима били су Љубомир Петровић и Емерих Штајнлехнер.
Београдско гимнастичко друштво “Соко” је организовало 30.11.1890. године “гимнастицко вече” на коме су учествовали и дизачи тегова: Лазар Савић, Јован Стојановић, Љубомир Станојевић.
На освећењу заставе гимнастицког друштва “Душан Силни”, 1897. године у Београду, организовано је такмичење у дизању тегова од 50 кг. Победник је био Радисав Јовановић из Београда. Ван конкуренције је наступао Сретен Пашић, директор гимназије и председник гимнастицког друштва “Душан Силни” из Параћина. Он је подигао у вис бучицу од 50 кг три пута.
Крајем 1909. године у Београду, Александар Цатовић оснива клуб “Милош Обилић”. У клубу се вежба рвање и дизање тегова.
У Прагу је 1912. године одржан 6. Чешки свесоколски слет. На слету су учествовали, како је забележила тада штампа, и “Срби из Зајечара и освојили су 11. место”. Такмичили су се Драгиша Нејић, Драгутин Ђорђевић и Војислав Димитријевић у дворуцном потиску тега од 50 кг што више пута.
У Првом Југословенском спортском алманаху дат је списак клубова чланова Тешко – атлетског савеза Југославије. У следећим клубовима, са територије Србије, вежбало се дизање тегова:

  1. “Новосадски атлетски клуб”, Нови Сад
  2. Шпортни клуб “Јуда Макаби”, Нови Сад
  3. “Сенчански атлетски клуб”, Сента
  4. “Сенчанска јеврејска омладина”, Сента
  5. “Раднички спорт клуб”, Сомбор
  6. Сомборски југословенски шпортски клуб “Аматер”, Сомбор
  7. Сомборско југословенско шпортско удружење “Аматер”, Сомбор
  8. “Сомборско шпортско удружење”, Сомбор
  9. Шпортски клуб “Ферум”, Суботица
  10. Атлетски клуб “Конкордија”, Суботица
  11. “Суботичко атлетско ногометно друштво”, Суботица
  12. Шпортски клуб “Косово”, Велика Кикинда
  13. Шпортски клуб “Кадима”, Велики Бечкерек
  14. Железничарски атлетски шпорт. клуб “Славија”, Велики Бечкерек

Након формирања савеза 1921. године почиње веће интересовање за дизање тегова.

Дизање тегова у Србији у периоду од 1948. до данас

Иницијативни одбор за формирање тешкоатлетског савеза Србије и тешкоатлетског одбора Београда формиран је 3. августа 1949. године.

Одбор за оснивање тешко атлетског Савеза Србији сачињавали су: Милан Ерцеган, Ђока Вељковић, Миладин Поповић, Бранко Тегелтија, Гојко Бабић, Јован Ружић, Никола Адамовић и Фрањо Фишер.

Међутим, и пре овога су дизачи тегова са територије Србије учествовали на организованим такмичењима. У Љубљани је 11 јула 1948. године одржано I првенство Југославије за сениоре. На њему је учествовало три такмичара из Србије, сви из “Милиционара” из Новог Сада.

До те године евидентирано је четири клуба за дизање тегова у читавој Републици и 9 судија са положеним испитом. Већ 1949. годинебилојерегистрованоосамклубова, 1950. годинедевет, а 1966. годинедеветнаест. Надан 1. априла 1966. годинебилоје 495 регистрованихтакмичарауСрбији.

Прво првенство Србије за сениоре је организовано 19.06.1949. године у Новом Саду. Тада се такмичило у шест категорија. Победници на првом првенству Србије за сениоре, по категоријама били су:

  • бантам, Александар Русић                         200,0 кг                (60,0   60,0  80,0)
  • перолака, Слободан Сивац                         190,0 кг                (60,0   55,0  75,0)
  • лака, Шандор Тот                                        195,0 кг                (60,0   60,0  75,0)
  • средња, Даворин Шоштарић                       240,0 кг                (75,0   70,0  95,0)
  • полутешка, Шандор Тома                            245,0 кг                (70,0   75,0 100,0)
  • тешка, Ференц Граца                                  240,0 кг                (65,0   75,0 100,0)

Оснивачка Скупштина тешко атлетског савеза Србије одржана је 18. јуна 1950. године у Београду. У оквиру савеза радила су два одбора, за рвање и дизање тегова.

Екипна и куп такмичења Србије одржавају се од 1956. године. Прво првенство Србије за старије јуниоре одржано је у Новом Саду 25.05.1958. године. Прво првенство за млађе јуниоре одржано је у Инђији 23.03.1974. године. Такмичења за жене се одржавају од 2005. Године, а за ветеране повремено. У периоду до 1985. године (В. Михајловић, 1985а), по броју титула државних првака истичу се Марко Острогонац, Владимир Зрнић, Златко Миловац, др Ђура Кермеци, Душан Мирковић. У периоду од 1948. до 1992. године, дизачи тегова из Србије освојили су највећи број медаља на сениорским екипним првенствима Југославије. Од укупно 2461 додељене медаље, дизачи тегова из Србије освојили су 1086 медаља (44,13%), из Босне и Херцеговине 599 (24,34%), из Хрватске 464 (18,85%) и Словеније 312 (12,68%). Као тренери и спортски радници, посебно су се истакли браћа Корхец, Миодраг Јовановић, Михајло Антонијевић, Ерих Шпајзер, Ђура Кермеци, Стипан Верт, Милан Маширевић, Владан Михајловић, ВојиславИлић и др.

Након формирања СРЈ, ДЗСЦГ и осамостаљивања Србије, Савез Србије за дизање тегова наставља континуитет чланства у Међународној федерацији за дизање тегова.

Миле Стојановић је 1945. године основао КДТ ‘”Динамо” из Панчева. Фузијом фискултурног омладинског клуба “Јован Микић – Спартак” и ”Радничког” 1947. године у ”Радничко фискултурно друштво Јован Микић – Спартак”, Суботица добија спортско друштво са 17 секција. Једна од секција је била дизање тегова. Самостална спортска организација, КДТ ”Спартак” постаје 1959. године. Алек Хубер оснива 1947. године КДТ ”Нови Сад”. Слободан Сивац оснива КДТ ”Срем” у Сремској Митровици 1949. године. Секција тешкоатлетског клуба ”Партизан” формирана је 15.05.1950. године у Београду, а 1961. године секција прераста у клуб. ТАК ”Банат” у Зрењанину, оснива Тоша Нишагачин 1953. године. КДТ ”Херкулес” из Бача је основан 1953. године. Боривој Лалић 1956. године оснива КДТ ”Јединство” у Новом Бечеју. При ДТВ ”Партизан” у Инђији је 1960. године основана секција за дизање тегова која је касније прерасла у КДТ ”Железничар”. У оквиру тешкоатлетског кллуба ”Сента”, Раде Вукотић 1961. године оснива КДТ ”Сента” из Сенте. Данашњи КДТ ”Дубочица” из Лесковца је основан као секција при ДТВ ”Партизан” 1962. године. КДТ ”Партизан” из Кикинде 1963. године оснива Белић Војица. КДТ ”Млади радник” из Пожаревца је настао као секција за дизање тегова при ДТВ ”Партизан” 1963. године. Одлуком Генералштаба ЈНА 1963. године, формирана је школа за телесно васпитање ЈНА у Београду и Шибенику са циљем окупљања свих ондашњих врхунских спортиста у Југославији који су се налазили на одслужењу војног рока. Највише успеха су постизали дизачи тегова који су чак освајали титуле шампиона Југославије и екипног првака Србије. У нишу је 1966. године формирана секција за дизање тегова ДТВ ”Партизан” у Нишу. Из ове секције је настао КДТ ”Ниш”. КДТ ”Раднички” из Сомбора је настао 1965. године. У Малом Зворнику је 1966. године основан КДТ ”Рекорд”. КДТ ”Омладинац” из Змајева је основан 1966. године. КДТ ”Вождовац” је формиран 1977. године у Београду. КДТ ”Црвена везда” је основана 1997. године.

Већи број клубова за дизање тегова је основан након 1998. године: Камен, Титан Џим, Домино Лукс, Импулс, Шварц, Дача, Спорт Актив, Студент и др.

За следеће клубове нису могли да се пронађу подаци о години њиховог оснивања: Милиционар – Нови Сад, Еђшег – Бачка Топола, Наша крила – Земун, Пољопривредник – Биково, Партизан – Темерин, Симпо – Врање, Јединство – Стара Пазова (први назив клуба је био Јединство – Голубинци, затим Јадран – Голубинци), Братство – Ада, Бачка – Мол, Јединство – Бачко Петрово Село, Радник – Врбас, Младост – Апатин, Бродарац – Мачванска Митровица, ТАК Победа – Петроварадин, ФАМ – Нови Сад, Лиман, Цемент – Беочин, ТАК – Челарево, ТАК Партизан – Србобран, Обилић – Кнежевац, Слобода – Горњи брег, ТАК – Бездан, Ударник – Стара Моравица, Партизан – Палић, Пролетер – Чока, Нафта – Велика греда, Еђшег – Мали Иђош, КДТ Техничка средња школа – Суботица и један клуб из Чантавира који је наступао на Првенству Југославије 1954. године (нажалост, нема информација о имену клуба). Ови клубови више нису активни, осим КДТ Симпо из Врања и КДТ Јединство из  Старе Пазове.